sr
sr

09.06.2021.

Piše: Savet stranih investitora

Prema poslednjem Doing Business izveštaju iz 2020. godine koji izrađuje Svetska banka, Srbija prema oblasti poreza, zajedno sa oblastima pribavljanja strujnih priključaka i započinjanja poslovanja još uvek je među tri najlošije rangirane oblasti.

Jedan od isticanih problema koji se tiču poreskog sistema u Srbiji je to što paralelno sa postojećim poreskim oblicima postoji veliki broj parafiskalnih nameta, koji povećavaju poresko i administrativno opterećenje privredi i građanima, pod uslovima koji su često netrasparentni i neopravdani. Parafiskalni nameti nameću obavezu za koju se ne dobija konkretna usluga, pravo ili dobro. Ova činjenica je prepoznata od strane nadležnih organa, pa je shodno tome reforma parafiskalnih nameta započeta krajem 2012. godine ukidanjem 138 parafiskalnih nameta, a zatim i donošenjem Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara krajem 2018. godine, koji je uključio i uvođenje novih nameta.

Proces reforme još traje, što se naročito reflektuje kroz veliki broj izmena koje su pretrpeli propisi koji uređuju način utvrđivanja, prijavljivanja i plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara ostvarena su neka od značajnih poboljšanja koja se tiču regulacije parafiskalnih nameta. Konkretno, jedan zakon umesto 18 uređuje sve naknade i visina svih, osim jedne (naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine) utvrđena je zakonom, a ne podzakonskim aktima. Tokom 2019. godine omogućeno je i elektronsko podnošenje prijave za porez na imovinu od strane obveznika koji vode poslovne knjige i prijava „firmarine“, dok je sredinom 2020. godine omogućeno elektronsko podnošenje prijave za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, što predstavlja značajno unapređenje i efikasniji sistem za pravna lica i preduzetnike.

U narednom periodu neophodno je urediti takse koje bi trebalo da se plaćaju za pružanje javnih usluga, a čija je visina srazmerna troškovima pružanja usluge, odnosno sprovedenog postupka ili radnje. Trenutno je samo deo taksi uređen Zakonom o republičkim administrativnim taksama, dok brojni zakoni i podzakonska akta uvode dažbine koje su po svojoj fiskalnoj prirodi takse i to pod različitim nazivima (naknada, nadoknada, itd.). Dodatno, upitno je i da li je u određivanju njihove visine primenjen Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge (iz 2013. godine). Poseban problem koji treba istaći tiče se i visine obračunatog iznosa za firmarinu, po kojoj ukupne obaveze jednog privrednog subjekta dosežu značajne iznose, između ostalog i usled različite prakse koja postoji u jedinicama lokalne samouprave. Novoustanovljenim načinom utvrđivanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, nametnuta je obaveza plaćanja naknade gotovo svim pravnim licima i preduzetnicima u Srbiji, bez obzira da li njihove pretežne aktivnosti zaista imaju negativan uticaj na životnu sredinu. Savet ponovo ističe da uvođenje novih poreza i obaveza u toku fiskalne godine ili njihovo povećavanje poreskim obveznicima, bez prethodnih obaveštenja i najave koja bi im omogućila da prilagode svoje poslovne aktivnosti novim fiskalnim opterećenjima, negativno utiče na predvidivost poslovnog ambijenta i rezultate poslovanja kompanija. Sudska zaštita prava poreskih obveznika je neefikasna, jer se gotovo nikada ne zakazuju ročišta na kojima bi poreski obveznik mogao da obrazloži svoje argumente ili iznese prigovore na nalaze Poreske uprave, već uglavnom samo potvrđuju odluke Poreske uprave.

Na osnovu gore navedenog, preporuke Saveta stranih investitora su:

  • Nastaviti reformu sistema neporeskih prihoda ukidanjem svih parafiskalnih nameta koji finansijski opterećuju privredne subjekte, a za koje oni ne dobijaju odgovarajuću korist u vidu određenih prava, usluga ili dobara.
  • Doneti Zakon o taksama koji treba da uredi sve takse koje se naplaćuju za javnu uslugu, te da njihova visina bude u skladu sa Metodologijom, kao i novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave.
  • Obezbediti veću transparetnost poreskog sistema putem prethodne najave i obaveštenja o uvođenju novih ili povećanju postojećih poreskih opterećenja.
  • Primeniti gornju granicu iznosa firmarine na obavezu koju plaća jedan takseni obveznik, bez obzira na broj objekata koji obveznik ima sa istaknutim nazivima firme na teritoriji jedne opštine, i bez obzira da li ima više objekata na područjima drugih opština na teritoriji Srbije.
  • Značajno poboljšati sudsku zaštitu prava poreskih obveznika putem reforme Upravnog suda, kroz specijalizaciju sudija za poreska pitanja ili osnivanjem posebnog odeljenja u okviru Upravnog suda koje će biti nadležno za poreske sporove.
  • Promeniti metodologiju i način utvrđivanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine tako da naknadu plaćaju isključivo obveznici čije aktivnosti utiču na zagađenje životne sredine, a naplaćena sredstva po osnovu ove naknade namenski koristiti za ublažavanje negativnih posledica na životnu sredinu.

Leave a Reply