sr
sr

Parafiskalni nameti predstavljaju jedno od najvećih finansijskih opterećenja u poslovanju privrede. Unazad pet godina, u svim istraživanjima NALED-a, privrednici su parafiskale svrstavali među tri najveće prepreke s kojima se suočavaju, zajedno sa visokim porezom i doprinosima na zarade i nedostatkom povoljnih finansijskih sredstava.

Jedan od ciljeva Projekta za reformu neporeskih prihoda upravo je smanjenje opterećenja koje nameću parafiskalni nameti, njihovo identifikovanje i smanjenje njihovog broja. Ali, kako razlikovati parafiskale od neporeskih nameta čija je naplata opravdana?

Jedan od ključnih načina za identifikovanje parafiskalnih nameta jeste plaćanje takse ili naknade a da se ne dobija nikakva protivusluga javne uprave. Kod taksi, protivusluga je dobijanje traženog dokumenta, upis u registar i slično dok se kod plaćanja naknade dobija pravo na korišćenje nekog javnog dobra.

Slično tome, parafiskalom se može nazvati i namet koji je po svojoj prirodi porez. Jedan od primera je firmarina i prihodi ostvareni po njenoj naplati se ne troše namenski već idu u opšti budžet lokalne samouprave i koriste se za razne potrebe.

Takođe, jedna od ključnih karakteristika parafiskalnih nameta jeste i činjenica da za plaćeni iznos građanin ili privrednik dobija uslugu koja nije srazmerne vrednosti. To se posebno dešava kada se neporeski namet naplaćuje u procentualnom iznosu odnosno prema ekonomskoj snazi obveznika, a ne prema obimu usluge ili javnog dobra koje koristi.

Na kraju, primer parafiskalnih nameta jesu duplirane takse i naknade za istu uslugu ili korišćenje istog javnog dobra. Takva situacija najčešće se događa kada sličan ili isti namet propišu i republički nivo vlasti i lokalni.

Jedan od identifikovanih problema u propisima jeste i pogrešno označavanje nameta terminima taksa i naknada. Neretko je taksa zapravo naknada ili obrnuto. I u tim situacijama može se reći da je reč o parafiskalnom nametu.

Leave a Reply